ČUVARI ŠUME - Beograd: Laguna, 2007. - 352 str.



Nova knjiga Dragoljuba Jovičića (1964, Šabac, akademski slikar i magistar teatrologije, objavio knjigu lirske proze U dosluhu sa sobom) predstavlja prijatno iznenađenje za ljubitelje žanra epske fantastike. Autor u napomeni naglašava onima koji prvi put čitaju knjigu da ne preporučuje praćenje fusnota zajedno sa osnovnim tekstom. Iskusniji i upućeniji čitaoci što se tiče pitanja istorije (reč je o srednjem veku i preplitanju istorijskih činjenica iz tog doba sa našim vremenom, ponegde doslovno, a češće na asocijativno-konotativnom planu), mogu i paralelno čitati naraciju i manju i širu citatnost fusnota. Osnovni tekst je priča o izopštenicima raznih vrsta koje vlasti raznih država Evrope srednjeg veka proteruju u šumu koja bi se, zaključujemo iz teksta, približno mogla nalaziti na prostorima današnje Češke, Slovačke, jugoistočne Nemačke. Ti ljudi u svojoj šumi prave pravi mali raj na zemlji. Pisac zaista ne oskudeva u mašti i deskriptivnoj veštini. Romaneskni zaplet nastaje kada vlasti, tzv. normalni svet, postaje ljubomoran zbog idiličnog, arkadijskog života, onih koje su proglasili nepoželjnim. Fusnote su tu, suštinski da ilustruju zločine i nspravdu. Čine ih izvodi iz dela mnogih svetski poznatih naučnika, (Žak le Gof, Tomas S. Sas: „Da bi se neko proglasio ludim, bilo je dovoljno da je napušten, siromašan, te da ga roditelji ili društvo ne žele", citat iz knjige Proizvodnja ludila, Dušan Kecmanović, „Bendžamin Raš, otac američke psihijatrije, pre 200 godina je tvrdio da oni ljudi koji su nezadovoljni američkim političkim sistemom boluju od duševne bolesti koju je nazvao anarhija (...), Žan Pol Kleber: „Austrija je Cigane stavila van zakona... od 1514. progone ih iz Švajcarske... U Poljskoj ih progone čitavog veka (...) iz knjige Cigani, Mišel Fuko, Noam Čomski, Aron Gurovič) i niza drugih.

Novine Beogradskog čitališta,

Novembar-decembar 2008, januar 2009, str.12



  Kao i u Jovičićevom romanu, šuma je simbol opstanka čoveka XXI veka. Ako posečemo sva stabla, ako uništimo lugove, neće samo nestati mitovi i legende koje su čuvale istoriju i vreme, već i stvarnost. Šume su izvor smirenih, bezrazložnih sedenja u hramu. Tu vreme stoji. U stvari, negira svoju prolaznost, jer vreme i nije dimenzija, nego biće koje se meri gustinom ili neimanjem. U šumi teče radost, a individualnost lebdi u posvećenosti. Zato se svaki čovek oseća dobro jer liči na stabla. Stabla govore, šuma peva. Tamo gde nema šume, smisao se sunovrćuje u smrt.

Božidar Mandić – Porodica bistrih potoka



Pročitajte ako želite da se zamislite..., Kupio sam ovu knjigu misleći da je u pitanju još jedan istorijski roman ali je ispalo nešto još bolje. Pisac piše o prognanicima iz svih pora srednjevekovnog društva (jeretici, razbojnici, gubavci itd) u prastaru šumu koja se nalazi u srcu Evrope. Sve vreme kroz knjigu se provlači ogroman broj fusnota koje detaljnije objašnjavaju tadašnje društvene prilike vezane za ove ljude, što je odrađeno maestralno (koga interesuje malo istorije). Na kraju se ispostavilo da knjiga oslikava situaciju koju smo mi prošli sada već davne 1999. god. (samo "prebačenu" u ovo okruženje) i definitivno vas nakon čitanja tera na razmišljanje... O tome kako se neke stvari kroz istoriju ne menjaju... Svaka preporuka za čitanje i sve pohvale za domaćeg pisca!

Ðorđe Ilić 03.02.2009.       

Preuzeto sa www.laguna.rs


Kad god dodjem do knjige domaćeg autora koja ima interesantnu priču, jednostavno moram da je pročitam. Ja sam od onih koji smatraju da je domaća književnost sterilna, da joj nedostaje mašte i elana i da je kruti i zastareli standardi domaće kritike sprečavaju da se razmaše. Ova knjiga me je, za razliku od mnogih, prilepila za sebe već nakon desetak pročitanih strana. Nisam napredovao kroz knjigu preterano brzo, mnoštvo likova me je teralo da se stalno vraćam na početak i pokušavam da ih zapamtim. Projurilo je mnogo, mnogo likova kroz stranice a nijedan nije bio posebno važan, nijedan nije bio nebitan. Mnogi bi ovaj fenomen nazvali nedovoljno razvijenim likovima ali ja se sa njima ne bih složio. Šuma je bitna i svaki lik predstavlja važan deo te šume zbog koje je ova knjiga i nastala. Mislim da kvalitet knjige opada u njenoj drugoj polovini. Metafore postaje blaže, sve očiglednije a poruke u fusnotama prelaze u čistu političku propagandu. Ni to me nije sprečilo da uživam u sjajnoj knjizi. Moja preporuka!!!!

Nenad Janošević 20.01.2011.

Preuzeto sa www.laguna.rs

Čuvari šume - knjiga epske fantastike Dragoljuba Jovičića Čuvari šume - epska fantastika Dragoljuba Jovičića - prvo poglavlje za slobodno preuzimanje u pdf formatu

Pročitaj

Čuvari šume

Drevna prašuma u srcu srednjevekovne Evrope stolećima prihvata otpadnike svih vrsta. Od pamtiveka izaziva najdublje strahopoštovanje, a prastari tabui raspršuju svaku pomisao običnog čoveka da stupi među sene divovskih stabala. Ali Izopštenici u njenom okrilju žive svoj život, stvarajući svoj svet. Svetovne i duhovne vlasti sve više pritiskaju neistraženo i prkosno ostrvo, rešene da među "divljake" uvedu "red". Šta se događa kada obični ljudi postaju heroji protiv svoje volje? Njihove sudbine dosežu neslućene visine i neslućene sunovrate. Njihova borba postaje borba za opšte dobro.