KRITIKE ZA LIKOVNO I KNJIŽEVNO STVARALAŠTVO:


                    Zadivljujuća lakoća izražavanja

  ...U stvari, dovoljno je samo da se baci jedan pogled na galeriju portreta što ih je Jovičić izložio u Narodnoj biblioteci, da namah postane jasno kako je i koliko kadar da savlada i najsloženije likovne zadatke. Stiče se utisak da poseduje onaj dar kojim se odlikovalo, recimo, delo jednog Mirskog, tvorca za koga se činilo da nema tako složenog zahteva oka ili svesti koja njegova spretna ruka ne bi mogla da izvrši. Naime, i mladi Jovičić raspolaže zadivljujućom koliko i zavodljivom lakoćom izražavanja. Zbog toga izgleda sasvim svejedno da li govori jezikom na bit redukovanog crteža ili njegovom krajnje razudjenom arabeskom, kao što jednako efektno deluje kada se koristi jednim lokalnim bojenim tonom ili, pak, raskošnom kolorističkom polifonijom. Ukratko, on do željenog cilja stiže i kada se izražava minimumom plastičnih sredstava, sa nekoliko linija, bojenih ploha i ritmova, kao i kada krene drugim putem, služeći se složenim postupkom valerskog nijansiranja, čvrstog modelovanja i ubedljivog materijalizovanja. Naravno, do cilja dolazi i kada sve to kombinuje, demonstrirajući tako najveće domete crtačke i slikarske veštine. Zapravo, u takvoj njegovoj spremnosti i spretnosti za najsloženije likovne zadatke, prepoznajemo one temeljne vrednosti što jemče da se Dragoljub nalazi na pravom stvaralačkom putu i da je samo pitanje trenutka kada će, za ono što stvara i što je dobrim delom ostvario, dobiti odgovarajuća priznanja i zaslužene nagrade.

Nikola Kusovac


...Kad sam malo bolje pogledao Dragoljubove portrete dobio sam utisak da oni svi govore. Zahvaljujući njegovom daru, otkrio je dušu svih tih ljudi koje je slikao. Svi oni  govore posebne životne priče... Govore i te boje, i ta tama, govori i to svetlo... Zbog svega toga, verujte mi, doživljavam ove portrete kao da se nalazim među živim ljudima. Uveren sam, da je ovo jedna velika knjiga, jedna velika galerija živih likova. Čast je Narodnoj biblioteci što su ove slike obogatile ove holove. I biće nam svima veliko zadovoljstvo što će u narednim katalozima pisati da je izložba Dragoljuba Jovičića posetila i ove prostore naše Narodne biblioteke. Biće nam još veće zadovoljstvo ako smo ovom izložbom malo doprineli daljoj afirmaciji ovog mladog i veoma perspektivnog likovnog stvaraoca...

Milomir Petrović – upravnik Narodne biblioteke Srbije (4.april 1999)


Već  prve Jovičićeve izložbe, izvanredno invetivno dočaravaju na većini platana, svu bedu ljudskog otuđenja, pojedinačne ili grupne usamljenosti... Suština slikareve likovno ubedljive poruke je da nema sklada ni prisnosti za njegovu generaciju...

Mario Maskareli


Pesme D. Jovičića novim i modernim senzibilitetom kazuju večne nedoumice mladosti, njenu zabunu pred životom, pred smrću, pred ljubavlju. I to saopštavaju na jedan način sapet u doživljaj pre iskustva. Okovan u sentencije, Jovičić ne razvija sopstvena osećanja, on ih stišće u suvu drenovinu poetskog iskaza bez kapi vode. Munjevitost koja je tipična za njegovo pevanje lišena je razvojnih podobnosti ali ne i estetskih vrednosti, ne i vrlina. Pesnik saopštava saznanje da se do smrti: Osim putem života, može stići i prečicom.Od takve pregnantno užasne slutnje čitaoca hvata jeza svojim naelektrisanim prstima za grlo. Najtoplije preporučujem ovu zbirku. Naša će poezija dobiti stihovima Dragoljuba Jovičića, jednog izuzetnog pesnika koji, iako mlad, raspolaže osobenim glasom.

Oskar Davičo

 

Zbirka aforizama Dragoljub Jovičića sadrži originalne, visprene i duhovite opaske o čitavoj skali ljudskih odnosa i situacija, od egzistencijalnih i opšte-ljudskih situacija, do društvenih i istorijskih nepodobnosti i zala. Neki iskazi zahvataju i ceo ovaj raspon, kao u aforizmu Život je kratak – al za mržnju uvek ima vremena.U tim aforizmima mogu se nazreti različiti slojevi i uticaji – od naših narodnih poslovica i uzrečica, do iskaza u duhu zena, čiju pronicljivost i ironiju na svoj način prenosi Jovičić, kao kada kaže:Sve je drugačije kad s živ –jesi li ?. Ova knjiga je očito nastala u dužem periodu; jer sadrži zapise koji su nastajali kroz autorova suočavanja sa specifičnim ličnim iskustvima i situacijama; kao i odgovore na veoma različite društvene i istorijske okolnosti. Jedan od primera je i Oglas: izgubljen smisao, sledi nagrada. Sve u svemu, ova zbirka odiše nečim okrepljujućim – čitalac u njoj može prepoznati mnoge lične situacije i okolnosti, a okrepljuje način na koji autor na njih reaguje, kao i uvid da je i neko drugi imao to na umu.

Dušan Pajin


Pisali smo već o knjigama koje su probile ustaljene aforističarske okvire politike i političkih pitanja. Danas je pred nama nova knjiga, jedna od najboljih koju je potpisnik ovih redova pročitao u svom životu. Neobično, zar ne? Da na manje od osamdeset strana stane toliko mudrosti, dovoljno za nekoliko života.

Pisana iskreno, slobodno, mudro i bez zadrške, zbirka aforizama Dragoljuba Jovičića predstavlja pravo osveženje u svetu aforizama, otkrovenje, uzdanicu, utehu, sigurnu luku. Svaka je misao promišljena, porađana mesecima, ako ne i godinama. I svaka vas pogađa direktno u srce, um, samu suštinu vašeg bića. Pruža vam utehu, spas, otvoreno vam govori da niste sami na svetu, da niste jedini koji pati, moli,voli…

Crteži koji prate Jovičićeve misli, autor je skicirao, žvrljao, porađao u časovima dokolice, odmora od svakodnevice, lagano popunjavajući svet Tajnog društva živih u koji vas tiho i smerno poziva. Pridružite mu se obavezno, zakoračite u svet koji je nacrtao za vas, suočite se sa bolnim mislima sa kojima se i sam bori i nećete ostati bez nagrade. Ovo je jedna od retkih knjiga koja vam pruža odmor od života, nadu, oslonac, uliva snagu da se borite i dalje, potvrđuje da ne izgarate uzalud.

Tamara Lujak


  Kao i u Jovičićevom romanu, šuma je simbol opstanka čoveka XXI veka. Ako posečemo sva stabla, ako uništimo lugove, neće samo nestati mitovi i legende koje su čuvale istoriju i vreme, već i stvarnost. Šume su izvor smirenih, bezrazložnih sedenja u hramu. Tu vreme stoji. U stvari, negira svoju prolaznost, jer vreme i nije dimenzija, nego biće koje se meri gustinom ili neimanjem. U šumi teče radost, a individualnost lebdi u posvećenosti. Zato se svaki čovek oseća dobro jer liči na stabla. Stabla govore, šuma peva. Tamo gde nema šume, smisao se sunovrćuje u smrt.

Božidar Mandić – Porodica bistrih potoka


"Na izloženim slikama je prisutan „duh"čoveka organizacije, totalne birokratije koja insistira na nesmetanom funkcionisanju onih kojima upravlja, i to više uz pomoć manipulisanja nego silom. Menadžeri te birokratije tvrde da je ovo potčinjavanje njihovim naredbama dobrovoljno i sve nas pokušavaju uveriti, posebno količinom materijalnih zadovoljstava koja nude „da volimo činiti ono što se od nas očekuje da činimo" (E. From) Danas je figurativno slikarstvo gotovo „prevaziđeno", ali čime? Nefigurativno slikarstvo, pod zaštitnim plaštom nerazumljivosti i „lažnih" pročišćenosti postalo je azil za netalentovane (iako diplomirane) koji mahnito odbijaju da prihvate odgovornost za lošu komunikaciju sa publikom. Najviše čudi što je angažovano slikarstvo tako retko danas, kada “nema cenzure” i kada je moć medija jača nego ikad. Retki su, po meni, likovni umetnici za koje bi se moglo reći

da su deo intelektualne elite ovog društva. Uveren sam da bi neki novi Nušić najbolje mogao da„odslika" tragikomično stanje u umetnosti u nas- naročito lažnu sliku vrednosti koju mediji i kritičari već decenijama grade u javnosti. ...

Dragoljub Jovičić


Kao član Upravnog odbora ULUS-a Dragoljub Jovičić je 2013.god podneo istom predloge za unapređenje rada ULUS-a koji nisu prihvaćeni.Evo jednog od njih:


9. Pokrenuti široku javnu raspravu u vezi poluvekovne korupcije pri upisu na FLU i druge fakultete umetnosti. Taj vid prećutane korupcije pogubniji je po naše društvo nego što to na prvi pogled izgleda. Nesaglediva šteta je naneta ne samo ugledu naše branše nego i srozavanju sistema vrednosti u našim školama. Naime, ne samo da upisani ''preko veze'' kasnije slikaju ''bez veze'', nego oni to svoje ''znanje'' i ukus prenose deci u školama. Kriterijumi ''likovnih umetnika'' bivaju često pogubni po mnoge mlade talente i to u njihovom najranjivijem dobu jer ostaju neprepoznati ili pak odvraćeni da se posvete negovanju sopstvenog talenta. Hiljade i hiljade potencijalno vrhunskih umetnika u nas ostalo je neprimećeno ili odvraćeno od svog Bogom danog poziva.

Takva, više lažna nego stvarna branša, zastupala je i zastupa našu zemlju na brojnim međunarodnim izložbama, što je još jedan poguban recidiv korupcije na prijemnim ispitima.

Naravno da ''likovni umetnici'' ne pokreću pitanja koja im ne odgovaraju. Zadovoljenje ličnog ega ostaje daleko iznad opšteg dobra.

Više od pola veka postoji zapravo simulacija naše likovne scene, simulacija naših institucija umetnosti, simulacija likovne kritike, simulacija medijskog praćenja ''kulturnih dešavanja''.., simulacija estetskih vrednosti (osim estetike ružnog).

Car je go!, i defiluje decenijama po galerijama, pred ekranima a mi ne verujemo svojim očima.




Samostalne izložbe:


• Galerija Doma omladine "Vera Blagojević", Šabac,1988.

• Muzej grada Beograda, Dom vazduhoplovstva, Zemun, 1988.

• Galerija "Stara kapetanija", Zemun,1990.

• Galerija"Paleta", Beograd,1992.

• Galerija Medunarodnog Pres centra Tanjuga, Beograd, 1992.

• Galerija Biblioteke grada Beograda, 1993.

• Galerija Biblioteke grada Beograda,1994.

• Dom kulture "Studentski grad", Novi Beograd,1994.

• Jugoslovenska banka za međunarodnu ekonomsku saradnju, Novi Beograd,1996.

• Galerija & kafe ФIЛI, Beograd, 1997.

• EKO-ART performans na Zemunskom keju, Zemun, 1998.

• Narodna biblioteka Srbije, Beograd, 1999.

• Galerija "Accord", Zemun.1999.

• Galerija "St. Nicholas", Prag, Češka, 2000.

• Galerija Energoprojekta, Novi Beograd, 2001.

• Galerija NUBS, Beograd, 2002.

• B klub, Zemun, 2003.

• Galerija "Radionica", Beograd, 2004.

• Galerija SKC, Novi Beograd, 2009.

• Velika galerija Doma kulture "Studentski grad", Novi Beograd, 2009.

• Performans u Knez Mihajlovoj ulici sa Filimirom protiv mediskog mraka, Beograd, 2011.

• Galerija SKC, Novi Beograd, 2014.

• Udruženje književnika Srbije, Beograd, 2015.

• Biblioteka Grada Beograda (Zmaj), 2017.

• Galerija Božidarac. U čast pesnika Slobodana Čvorovića (zajedno sa Nenadom Vučkovićem), Beograd, 2017.

• "Udruženje ljubitelja umetnosti Prozor", Beograd, 2017.


 

O AUTORU


Dragoljub Jovičić je završio u Beogradu Fakultet Likovnih umetnosti (slikarstvo) a magistrirao je na Fakultetu Dramskih umetnosti (teatrologija). Do sada je imao 20-ak samostalnih izložbi. Objavio je zbirku lirske proze U dosluhu sa sobom (2004.), roman Čuvari šume (Laguna 2007.) i zbirku aforizama Tajno društvo živih (Metaphysica 2014.).

Osnivač je 1989 godine ekološkog pokreta Eko-Art, kao i tvorac istoimenog manifesta.


Dragoljub Jovičić Magični - Akademski slikar i pisac